predsednik Srbije Aleksandar Vučić dao je iznenađujuću izjavu da će Srbija pristati na članstvo u Evropskoj uniji bez prava veta.
Vučiću je važnije zajedničko tržište i slobodno kretanje roba, kapitala i ljudi. Slično misli i albanski premijer Eddie Rami. Postavlja se pitanje zašto srpski predsednik, koji nije toliko proevropski orijentisan, odjednom želi u EU, a kod kuće ima veće probleme. Bivši član pregovaračkog tima Srbije sa EU Vladimir Medjak iz Evropskog pokreta, ironično je prokomentarisao da je na zahtev Brisela ponudio srpski litijum da “hapsi korumpirane prijatelje”, zatim poslao granate Ukrajini, a sada nudi da se odrekne prava veta. “Sve što trebate znati o upravljanju državom i brizi o njenim interesima. Uskoro će početi nuditi manje važne prijatelje”, napisao je Međak.
Vučićev potez prokomentarisao je predsednik Upravnog odbora Centra za evropske politike Srđan Majstorović. „To je taktički potez da se kupi vreme. Ovaj režim nije upao u zamku Miloševićevog režima, ali je naučio važnu lekciju – da bi se dugo održalo na vlasti, potreban je nekakav međunarodni legitimitet“, ističe Majstorović. On smatra da bi i Srbija i EU izgubile ako bi došlo do proširenja. “Tako gube svi. Izgubili bi građani Srbije čija su prava narušena. A ni nereformisana Srbija sa autoritarnim režimom ne doprinosi Evropskoj uniji, jer podriva unutrašnju koheziju koja je Uniji potrebna”, kaže Majstorović.
FOTO: Božo Radić / CROPIX
Opasnost od ideje ulaska u EU bez prava veta
Podaci o tome koliko su građani Srbije za EU variraju, a sve je više onih koji su protiv ulaska. To je opasnost od ideje „ulaska u EU bez prava veta“, ističe Majstorović, a zatim dodaje: „Za ovo vreme u Srbiji se fingiraju reforme, pa kada na kraju nema ništa ni od pristupa zajedničkom tržištu, moglo bi biti da režim ponovo optužuje EU da ne sluša, da je antisrpska, da ne želi ideju da nas zagovara bez veca…“ Anton Hofreiterpredsjednik Odbora Bundestaga za pitanja EU, koji ističe da takva ideja ima simpatije u raznim partijama i državama, ali da su neke zemlje koje bi mogle u EU, poput Crne Gore, nezadovoljne jer bi bile drugorazredne članice. Izvor iz vrha njemačke vlade istakao je to pitanje: “Ovo bi kaznile zemlje koje su provodile reforme, a nagradile one koje to nisu ili su se posljednjih godina čak udaljile od temeljnih vrijednosti EU.”
Vučić otkrio šta mu je Plenković rekao: ‘Dugo sam razgovarao s hrvatskim premijerom’
Brisel bi eventualno mogao razmotriti malo drugačiji model. “Postoje neke spekulacije da bi Komisija mogla predložiti da se u ugovore o pristupanju unesu odredbe koje bi ograničile pravo glasa novih država članica na određeni period i nametnule – opet na privremenoj osnovi – jače uslovljavanje vladavine prava”, rekao je. Stefan Lehnepredavač na Diplomatskoj akademiji u Beču. Tako se jednim potezom nove članice ne bi mogle vratiti čim uđu u EU, a skeptične članice EU lakše bi prihvatile proširenje, piše Dojče vele.
