Zahvaljujući uglavnom rastu investicija te osobne i državne potrošnje, hrvatsko gospodarstvo je u četvrtom tromjesečju prošle godine raslo i 20. tromjesečje zaredom, za 3,6 posto na godišnjoj razini, znatno brže nego u prethodnom tromjesečju.
Državni zavod za statistiku (DZS) objavio je u petak prvu procjenu prema kojoj je bruto domaći proizvod (BDP) u četvrtom kvartalu prošle godine realno porastao za 3,6 odsto u odnosu na isti period godinu dana ranije. Ovo je već 20. kvartal zaredom kako privreda raste, i to znatno brže nego u prethodnom kvartalu, kada je rast iznosio 2,3 odsto.
Tako je, prema prvoj procjeni, u cijeloj prošloj godini privreda porasla za 3,2 posto. Prema podacima DZS-a, potrošnja domaćinstava, koja je najveća komponenta BDP-a, rasla je u posljednjem prošlogodišnjem kvartalu za 2,6 posto na godišnjem nivou, brže nego u prethodnom kvartalu, kada je rast iznosio 1,9 posto.
Bruto investicije u fiksni kapital porasle su za 6,9 odsto, sporije od 7,5 odsto u prethodnom kvartalu. Državna potrošnja porasla je za 4,7 posto, nakon jačanja za 3,8 posto u prethodnom kvartalu. Izvoz roba i usluga je, s druge strane, povećan za 1,5 odsto na godišnjem nivou, nakon pada od 1,1 odsto u prethodnom kvartalu.
FOTO: HINA/Damir Senčar
Rast je i dalje brži od prosjeka EU
Istovremeno, izvoz roba povećan je za 2,4 odsto, a usluga za 1,6 odsto. Uvoz roba i usluga povećan je za 0,3 odsto, znatno manje od 2,4 odsto u prethodnom kvartalu. Istovremeno, uvoz roba je smanjen za 0,4 odsto, dok je uvoz usluga povećan za 3,1 odsto.
Prema desezoniranim podacima DZS-a, privreda je u posljednjem kvartalu prošle godine porasla za 3,3 posto na godišnjem i 1,4 posto na kvartalnom nivou. Dakle, rast domaće privrede na godišnjem nivou i dalje je znatno brži od prosjeka u Evropskoj uniji (EU).
Jurčić razotkrio Plenkovićevog novog asa: ‘Pokazao se kao prilagodljiv političar vješt u politici’
Eurostat je nedavno objavio da je u posljednjem kvartalu, prema desezoniranim podacima, privreda EU porasla za 0,3 posto u odnosu na prethodni kvartal, dok je na godišnjem nivou porasla za 1,4 posto. Privreda evrozone je, s druge strane, u tom kvartalu porasla za 0,3 odsto na kvartalnom nivou i 1,3 odsto na godišnjem nivou. premijer Andrej Plenković ovaj broj će se svakako spominjati u javnim nastupima narednih dana.
